Prehrambena Industrija - Srbija

Srpski med stigao na kinesko tržište – pčelari očekuju rast otkupnih cena do 50 odsto

Upozorava da falsifikovani med ugrožava domaće proizvođače, dok klimatske promene i rast troškova dodatno otežavaju pčelarsku proizvodnju.

Predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije Rodoljub Živadinović rekao je za RTS da je izvoz meda u Kinu omogućen nakon usaglašavanja veterinarskih sertifikata dve zemlje i registracije pogona "Naš med“ u Narodnoj Republici Kini.

Posle prvih manjih isporuka, u Kinu je izvezeno gotovo tri tone meda, a Živadinović očekuje da će količine rasti kako se srpski proizvod bude probijao na tamošnjem tržištu.

"Tamo se med plasira u trgovine. Traži se tržište od strane našeg kupca i nadamo se da će, kako vreme prolazi, zahtevane količine biti sve veće. Cena koja se plaća je dobra, to je ono što je najvažnije za naše pčelare“, ističe Živadinović.

Za razliku od dosadašnjeg izvoza u evropske zemlje, gde se med uglavnom isporučivao u buradima, na kinesko tržište odlazi u teglama od 250 i 500 grama, kao i u manjim količinama u pakovanjima od kilogram.

Živadinović objašnjava da takav način prodaje omogućava postizanje povoljnije cene, a da bi nova oprema u pogonu "Naš med“ trebalo značajno da ubrza pakovanje i pripremu pošiljki.

"Kada krenu veće količine, možemo da očekujemo za pčelare od 30 do 50 posto veću cenu. Naravno, to zavisi od količine, jer trenutno med isporučujete brodom. Nekada je od trenutka kretanja do trenutka pristizanja do kupca potrebno čak 75 dana“, navodi Živadinović.

Falsifikovani med obara cenu, otkup na granici isplativosti

Govoreći o položaju domaćih pčelara, Živadinović ukazuje da je trenutna otkupna cena bagremovog meda kod većine privatnih otkupljivača oko četiri evra po kilogramu, što je, kako ocenjuje, na granici isplativosti.

Pojedini kupci nude 4,3 evra, dok pogon "Naš med“ plaća od 4,5 do 4,8 evra po kilogramu, u zavisnosti od količine i kvaliteta.

"Troškovi pčelarenja su dramatično porasli, posebno otkako je došlo do krize sa gorivom, jer danas, ako ne selite svoje pčele, ne možete očekivati neki veći prinos. Paše su se zbog klimatskih promena skratile“, objašnjava Živadinović.

Kao jedan od najvećih problema izdvaja falsifikovanje meda, koje, prema njegovim rečima, narušava tržište i smanjuje potražnju za prirodnim proizvodom. Tvrdi da veliki deo meda koji se prodaje u marketima u Srbiji i Evropskoj uniji ne zadovoljava kriterijume kvaliteta.

"Kao i u Evropskoj uniji, tako i u Srbiji oko 80 posto meda je u marketima falsifikat. Kad se uradi analiza kod pčelara, sve je u redu. U marketima samo 20 posto meda u proseku prolazi analize“, tvrdi Živadinović.

Ističe da su proizvođači zbog nelojalne konkurencije izgubili značajan deo evropskog tržišta, zbog čega izvoz u Kinu dobija dodatni značaj.

Navodi i da je Evropska komisija formirala radnu grupu "Honey Platform“, koja se bavi suzbijanjem falsifikata, ali ocenjuje da se rešenja sporo sprovode.

"Mi imamo neka obećanja od Evropske komisije da će se problem rešiti do kraja ove godine. Da li će se to desiti, mi ne znamo. Za sada proces rada ove grupe ide jako sporo“, kaže Živadinović.

Dobra godina za bagremov med, rekordni prinosi lipovog

Ocenjujući pčelarsku sezonu 2026. godine, Živadinović navodi da je ona bila znatno bolja od prethodnih, iako prinosi nisu bili ujednačeni u svim delovima Srbije.

Najviše je bilo bagremovog meda, ali su prinosi na jugu zemlje bili oko 40 odsto manji nego u ostalim krajevima. Suncokretova paša bila je prosečna, uljana repica je podbacila, dok su prinosi livadskog meda bili slabi zbog visokih temperatura.

"Moram da primetim da smo imali rekordnu godinu na lipovoj paši. Zaista, godina koja se ne pamti. Nažalost, lipe nema mnogo u Srbiji, a mali broj pčela seli na tu pašu“, kaže Živadinović, dodajući da su pčelari koji su iskoristili lipovu pašu ostvarili istorijski visoke prinose.

Upozorava da klimatske promene, uprkos povoljnijoj sezoni, ostaju dugoročan problem. Skraćivanje paša, suše i nedostatak polena otežavaju pripremu pčelinjih društava za zimu, dok produžena jesen pogoduje razvoju parazita varoe.

Sve više pčelara odustaje od proizvodnje